Da, blizi se maj i dan kada cu sa 150 studenata otici u Ameriku na 5 meseci da umirem od posla. Necu ici u Makijato na kafu 5 meseci, na aerobik, u Bubi na pljeskavicu i necu videti momka, drugarice, roditelje tako dugo. Mislim, meni je dugo posebno zato sto je to celo leto kada su letovanja, Exit, otpadanje po gradu i pijancenje. Zato se nadam da ce svi dobri ljudi ovog sveta piti za mene, izlaziti za mene, dosadjivati se za mene, lencariti za mene... A ja cu, kad se vratim piti sa njima, izlaziti i zezati se kao sto sam do sada, samo se nadam da za tih pet meseci niko nece zauzeti moje mesto...U srcu mog decka, moje drugarice Bojane, svih drugarica iz srednje i svih ljudi koji me gotive makar malo...